Od dragog do nemilog bez traga
Idemo dalje
...
Znam gdje stanuješ...

Visitor Map



Clipcanvas
Clipcanvas Stock Footage - HD Video Clip Downloads
Histrica
Discover Istria
Blog
subota, rujan 21, 2013
Štetočina nastavlja niz. Za sada je 9:0 za mene. Ono, kupila sam jučer novu vagu, nakon što sam zaključila da ovo samoobmanjivanje ne smije više trajati (čitaj: roba se skuplja, nije da ja jedem previše) i da svakodnevno vaganje ima pozitivan utjecaj na mene jerbo onda fakat krenem s motivirajućim izjavama. (čitaj: prestani žderati stoko pohlepna).


Elem, vaga je staklena. Sve su staklene. Ne postoji niti jedan jedini model za nas trapave koji često zapnemo pa je slučajno šutnemo do drugog zida ili nam nešto padne na nju ili je jednostavno prevrnemo. Tako da sada samo čekam ono krc. Nego, da ne bude dosadno, u međuvremenu mi je puknuo patent na novčaniku što je rezultiralo sa lepezastim letom i totalnim rasulom kompletnog sadržaja ispred najbližeg mi kioska. To se novac, kartice, vizitke i nekakvi računi razmilili u radijusu od par metara pa su mi slučajni prolaznici pomagali skupljati stvari. O sramoto pregolema!

I prođe 5 dana, a ja krenem u apokaliptično jutro po špežu i naravno cigare. Da, na isti kiosk. U jednoj ruci krcata najlon vrećetina, a u drugoj BFF kišobran kojeg cijenim već godinama. To kiša pljušti a vjetar se razmahao ko Branimir Bilić na temu Haaga. Zakoračim na cestu ispred kioska i uletim u mini-tornado koji mi je odlučio oteti kišobran. E neš stoko! Borim se grčevito, ko saborski zastupnik za mirovinu, vučem, okrećem se, psujem, natežem i odeeeeeeee!... Kišobran nisam htjela baciti, nego sam s onoliko dostojanstva koliko mi je ostalo polako odkasala doma u jednoj ruci sa špežom, a u drugoj sa okrenutim mega-kišobranom (izgledao je ko satelitska) iz koga su na sve strane štrcale žice. Mokra i smrznuta. Prizor samo takav.

Ušuškah se u relativnoj toplini vlastitog doma, gubih vrijeme kojih pola sata, kad mi sine – jebem ti sunce, pa riknula je i grijalica na proljeće! Jedna od prednosti divne austrijske arhitekture, za vas koji ne znate, su apsolutno neugrijavi (je, je, stavljam copyright) prostori. To je visoko u vražju mater, i svi se ponosimo s ogromnim hodnicima, tako da se prostorije griju zasebno. O da ti sunce...


Tako da sad kontam šta kupiti. One električne radijatore sam probala pa ne dolaze u obzir. To nije dobro ni za krpe sušiti. Kalorifer guta struju ko prosječni metal band na Hammerfestu. Ne, još uvijek nam zgradi nije uveden plin. O običnim puhalicama nemam blage. Ali znam da već olajavam HEP i njihove račune. Već su krenule blagoglagoljive rječice zbog njihovih pretpostavki potrošnje stiglih u vidu računa ovaj tjedan. Tako da već potiho psujem i njih i "smanjenje cijene" i presjek potrošnje zadnjih par godina uz pjesmu "Tri sam ti zime šaptala ime... Da vidim deke!!!". 

Ako imate kakvu pametnu ideju, samo dajte.

 

Jer ja to, sunce mu, zaslužujem. Vol.187.

aquamarina @ 18:37 |Komentiraj | Komentari: 14 | Prikaži komentare
Arhiva
« » lis 2017
  • p
  • u
  • s
  • č
  • p
  • s
  • n
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
  • 26
  • 27
  • 28
  • 29
  • 30
  • 31
Brojač posjeta
81548
Index.hr
Nema zapisa.